АЛЕКСА ШАНТИЋ

Алекса Шантић (Мостар, 27. мај 1868.г. — Мостар, 2. фебруар 1924.г.) био је српски песник и академик. Отац му је умро у раном детињству, па је живео у породици стрица Миха званог „Аџа“. Имао је два брата, Јефтана и Јакова, и једну сестру Персу, док му је друга сестра, Зорица, умрла још као беба. Пошто је живео у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, потом се вратио у Мостар.

Највећа дела стварао је крајем 19. и почетком 20. века. Узори су му били српски писци Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних је највише поштовао Хајнриха Хајнеа. У његовим песмама има емоционалног бола, родољубља, љубавне чежње и пркоса за национално и социјално угрожен српски народ.

Издато за време Шантићевог живота:

Песме, Мостар, 1891.г.

Песме Алексе Р. Шантића. Књига I Мостар Штампарија Владимира М. Радовића. 1891.г.

Песме, Мостар, 1895.г.

Песме Алексе Р. Шантића. Књига II Мостар. Штампарија Владимира М. Радовића. 1895.г.

Песме, Мостар, 1901.г.

Издавачка књижарница и штампарско-уметнички завод Пахера и Кисића. 1901.г.

Под маглом. Слика из горње Херцеговине. Београд, 1907.г.

Штампа Демократска штампарија. 1907.г.

Песме, Мостар, 1908.г.

Штампа Штампарско-уметнички завод Пахера и Кисића. 1908.г.

Под маглом. Слика из горње Херцеговине. Мостар, 1908.г.

Штампарија Саве Раденковића и брата. 1911.г. Српска књижевна задруга. књ. 135.

Хасанагиница, 1911.г.