МЕРИ ВУЛСТОНКРАФТ ШЕЛИ (1797.-1851.)

Мери Вулстонкрафт Шели (1797–1851) рођена је у Лондону 30. августа 1797. године. Њен отац је био радикални филозоф Вилијам Годвин, а мајка Мери Вулстонкрафт, списатељица позната по раном феминистичком делу Одбрана права жена (1792). Мајка је умрла једанаест дана после њеног рођења, тако да се о њеном васпитању бринуо отац. Образовање је стицала углавном код куће, веома рано је показала склоности према читању и писању, а први текст је написала са једанаест година. Током лета 1812. године боравила је у Шкотској, где је упознала дражи хармоничног живота у провинцији, које ће пронаћи свој израз и у појединим деловима романа Франкенштајн.

Године 1814. године Мери је упознала Персија Биша Шелија, поштоваоца и следбеника ставова њеног оца Вилијама Годвина. Убрзо је започела компликовану везу са њим, а венчали су се 1816. године, после смрти Шелијеве супруге Херијет. Иако живе у релативној оскудици, живот проводе путујући Европом. У мају 1816. одлазе на обале Женевског језера, где већ борави њихов пријатељ Бајрон. Овде Мери добија инспирацију за писање романа Франкенштајн. Живот Мери Шели био је обележен губицима: од четири детета које је родила преживео је само Перси Флоренс, а њен супруг Перси Шели се удавио 1822. године, кад се његов бродић преврнуо за време летње олује близу Ла Специје у Тиренском мору. После његове смрти Мери се вратила у Енглеску, где је живела као професионални писац до смрти 1851. године.

Све до седамдесетих година 20. столећа Мери Шели је била позната пре свега по свом раду на приређивању и публиковању дела Персија Биша Шелија, као и по роману Франкенштајн (1818, 1831). Мада јој је отац Персија Шелија забранио да напише биографију свог супруга, Мери је припремила и објавила целокупно издање његових песама 1839. године. У новије време у порасту је интересовање за њен књижевни рад, који укључује и историјски роман Валперга (1823), апокалиптички роман Последњи човек (1826), као и њена два последња романа Лодор (1835) и Фокнер (1837). Поводом два века од изласка првог издања романа Франкенштајн или модерни Прометеј (1818) објављено је на енглеском језику мноштво критичких радова, монографија и зборника, чиме је Мери Шели коначно и неопозиво сврстана међу амблемске фигуре модерне европске књижевности.