СТЕВАН РАИЧКОВИЋ

Стеван Раичковић (Нересница, 5. јул 1928.г. — Београд, 6. мај 2007.г.), српски песник и академик.

Рођен је 5. јула 1928.г. од мајке Живане, рођене Обрадовић и оца Милана (1897—1972), у Нересници код Кучева, где су му оба родитеља једно време радила као учитељи. Очева породица Раичковић је била веома угледна и води пореклом из Љешанске нахије у старој Црној Гори, где му је деда, по коме је добио име, био капетан. Стеван је рођен као треће, најмлађе дете у породици.

• Дела

Об­ја­вио је ви­ше од два­де­сет збир­ки пе­са­ма, се­дам књи­га за де­цу, не­ко­ли­ко књи­га есе­ја. Његова по­е­зи­ја об­ја­вље­на је на ру­ском, пољ­ском, че­шком, сло­вач­ком, ма­ђар­ском, бу­гар­ском, ру­син­ском, ал­бан­ском, сло­ве­нач­ком и ма­ке­дон­ском је­зи­ку. Пре­во­дио је ру­ске пе­сни­ке, Шек­спи­ро­ве со­не­те и Де­сет љу­бав­них со­не­та Фран­че­ска Пе­трар­ке.

„Детињство“ (1950)

„Песма тишине“ (1952)

„Балада о предвечерју“, дечје (1955)

„Велико двориште” (1955)

„Касно лето“ (1958)

„Дружина под сунцем” (1960)

„Тиса“ (1961)

„Гурије”, дечје (1962)

„Камена успаванка“ (1963)

„Стихови“ (1964)

„Пролази реком лађа“ (1967)

„Варке“ (1967)

„Записи о Црном Владимиру“ (1971)

„Крајцара и друге песме”, дечје (1971)

„Песме”, као најмлађи аутор библиотеке Српска књижевност у 100 књига (1972)38)

„Ветрењача”, дечје (1974)

„Мале бајке”, дечје (1974)