ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ

Александар Пушкин – ПЕСМА О ЉУБАВИ

Све у њој је складно, све чудно,

Све речено мир и страсти;

Она обитава стидно

У узвишеној лепоти сласти.

Све око себе она посматра –

Нêма недруга, нêма пријатеља,

Изгуби се кад набуја жеља

У лепоти од које се страда.

Зато никад, никад не жури,

Да љубав угледаш што раније

И срце изгубиш на бури,

Пун снова с питањем – шта ми је.

Некад, збуњен, љубав ћеш срести,

Без ума узети њене чари,

И кô да ти Бог лице озари –

Испићеш је без имало свести.