РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ
Радоје Домановић (Овсиште, 16. фебруар 1873 — Београд, 17. август 1908) био је српски књижевник. Најпознатији је као сатирични приповедач.
Он је први прави сатиричар међу српским реалистима. Сатира је главно обележје његовог талента. Он је творац српске сатиричне приповетке.
Његове најзначајније приповетке су:
*Данга, 1899.
*Страдија, 1902.
*Мртво море, 1902.
*Краљевић Марко по други пут међу Србима, 1901.
*Размишљање једног обичног српског вола, 1902.
*Укидање страсти, 1898.
*Позориште у паланци, 1898.
*Гласам за слепце, 1902.
*Не разумем, 1898.
*Наша посла (Договор кућу гради), 1901.
*Сан једног министра, 1902.
Велики број основних школа и библиотека (у Нишу, Лесковцу, Сурдулици, Рачи, Тополи и Великој Плани) носи име „Радоје Домановић“, такође постоји и Задужбина „Радоје Домановић“ која додељује награду са истим именом.